Историјски развој града кроз преглед градитељског наслеђа
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Непокретна културна добра од великог значаја
На североисточној страни града на брду Рисовача налази се пеђина са археолошким налазиштем прачовека – ловца делувијалног доба, а у широј околини познати су бројни докази насеља из палеолита (камено оруђе, секира…), неолита (керамика) и римског периода (новац, керамика …), што нам говори о добрим условима који овај крај пружа људској егзистенцији.
У средњем веку овај крај постаје раскрсница важних друмова, а у време деспота Стефана Лазаревића се помињу бројна насеља и цркве. Тај курс не мења се драстично ни након пада у турско ропство. О томе сведочи велико властелинство Павла Бакића, такозвани “Бакића двори”, о коме се и данас причају бројне легенде. Нарочито о његовом лукавом бекству у Угарску 1525. године.
У потоњем времену, чувеном по турској свирепости, бројно становништво тражи уточиште далеко од путева у густим шумама Венчаца, Букуље и Рудника и на тим просторима формира нова и обнавља стара села. До интензивније обнове и насељавања околних села долази у доба аустријске окупације (1718-1739) када се бројне породице из Црне Горе, Херцеговине и Старог Влаха досељавају у Шумадију. У то време помиње се “Шанац Врбица” са 50 домова, насеље војног карактера.
После Свиштовског мира 1791. године турски зулуми постају неподношљиви. Турци се утврђују, подижу ханове и чардаке и одатле врше насиље над читавим крајем. Као реакција на такво стање јављају се бројне хајдучке дружине које се слободно крећу овим шумовитим крајевима. Многи од харамбаша из тог времена попут Станоја Главаша, касније ће постати народни прваци и устаници који су подигли Први српски устанак у Марићевића јарузи под вођством Карађорђа Петровића 1804. године, у Орашцу. Становници овог краја масовно су учествовали и у Другом српском устанку под вођством Кнеза Милоша Обреновића.
Настанак Аранђеловца везује се за доба кнеза Милоша Обреновића и време најранијих урбанистичких подухвата када се рурални тип насеља трансформише, ушорује, а његови даљи правци простирања плански регулишу. Половином 19. века формира се и Аранђеловац заједно са Буковичком бањом, чиме је у потпуности оформљен опоравилишно, културно – туристички карактер овог краја.
До тога доба, око данашњег Аранђеловца, простирало се и опасивало га са свих страна село Велика Врбица, које се по први пут помиње у време аустријске окупације (1718 – 1739. год.). Кнез Милош 8. марта 1837. године у Жабарима доноси посебан Указ о ушоравању лепеничких села: Чумића, Трнаве и Жабара, а истог дана наредба је проширена и на места Јасеничког среза Орашац и Врбицу. Овакав акт наишао је на бурно негодовање локалног становништва, па је овај процес текао доста тешко. Милош је настојао да се чаршија што више развије, и како сазнајемо из архивских докумената, годину дана после издате наредбе о ушоравању, тј. 1838. године, дозволио је становницима села Врбица да “у селу своје дућане у шору могу градити, на које никакве аренде неће плаћати три године, од оног времена кад који дућан направи”.
Почеци варошице Врбице датирају из времена градње првих кућа уз речицу Балабанац, на путу за брдо Рисовачу. У време најранијег досељавања ту је постојао турски хан који је касније претворен у кафану познату под именом “Баба-Мандина кафана”. Досељеници су били бакали, терзије, абаxије, кафеxије и бојаxије, те су отварани дућани, механе и радионице. Обичне куће градили су сами сељаци, а оне раскошније варошки дунђери. Према једном архивском цртежу, који треба да представља основни план насеља из 1840. године, види се да је чаршија била образована од неколико десетина кућа и услучних радњи, на путу који води од Буковичке бање за Крагујевац, између два потока “чија дужина износи 120 фата”. Наредбом, од 18.јануара исте године, Врбица постаје паланка, а разлог томе је кисела вода због које су посетиоци и долазили, па је сходно томе било потребно оформити насеље са основним смештајним капацитетима. Овом наредбом су обухваћене и повластице у смислу ослобађања од прописане таксе за сеоске дућане.
Врбица мења назив у Аранђеловац 1. августа 1859. године, за време друге Милошеве владавине, када је стари кнез посетио ову варошицу и обећао подизање цркве о свом трошку, која ће славити Светог Арханђела Гаврила, и сходно томе наредио промену назива места. Исте године Аранђеловац постаје средиште Јасеничког среза, уместо Тополе.
У другој половини 19. века интензивира се урбанизација и изградња инфраструктуре. Највећи утицај на развој и изградњу насеља имала је Буковичка бања, чије је уређење започето 1862. године. Заузимањем кнеза Михаила, настаје импозантна грађевина “Старо Здање” (1865 – 1872. год.), која има битне одлике архитектуре Капетан Мишиног здања, а све већа популарност бање допринела је подизању још једне грађевине 1887. године – “Ново Здање”. Граде се: мушка и женска школа, читаоница, пошта и телеграфска станица, банка за Јасенички срез, железничка линија за Младеновац и путна за Лазаревац.
Улаз у занатску чаршију
У погледу територијалног развитка града, видљив је ток који је водио од прве чаршије, настале у равници између мостова на речицама Кубршници и Балабанцу, да би потом наставио у правцу запада, након уређења бање. Аранђеловац се развија косом, пењући се на терасу где се налази поменута Буковичка бања која постаје саставни део вароши. Стара чаршија је изграђена у разређеном, независном систему. Уз оформљену улицу настају зграде, одвојене једна од друге слободним пролазима. Све су приземне, поштујући правило, а тек између два светска рата настају и спратне грађевине. Спољне везе одржаване су кроз главну улицу у чијем се средњем делу налазила чаршија, а јавне грађевине импровизовано су постављене уз чаршију (школа, суд, начелство).
Простор данашње раскрснице са бензинском пумпом, на улазу у град, некада је био стари трг, односно стара пијаца. Није познато када је тачно оформљен овај трг, али он без сумње постоји још од формирања старог Аранђеловца. На њега су излазиле три улице, у то време једине у вароши. Трг је са њима чинио градско језгро. Одатле се варош ширила, највише према Киселој води, а касније и уз брдо, на север, према ромском насељу (Циган-мали) Јелинац преко брда. Трг је смештен на левој обали речице Кубршнице на близу 20-так ари земљишта. Овај простор је био тзв. “мушки” пијац, а “женска” пијаца је била у Ђунису, где је била развијена трговинска и кафанска делатност. Занатство је било најразвијеније у Циган-мали, која се надовезивала на други крај овог подручја.
Трг-пијац је некада био поплочан облим каменом, односно неком врстом турске калдрме. На сред трга су постојале две ваге. Велика вага је била намењена за мерење запрежних кола са пшеницом, сеном, угљем, каменом и сл.На мањој ваги мерени су џакови са пшеницом и др. роба. Објекат ваге и данас постоји, али он опслужује бензинску пумпу. Овај објекат је израђен од преднапрегнутог бетона и био је међу првима у Србији који је грађен на тај начин. Тврдило се да је то исти тип изградње који је примењивао познати конструктор инж. Жежељ у изградњи мостова.
На самој обали Кубршнице постојало је неколико локала-дућана: трговина, касапница, берберница, кухиња. Припадали су општини и узимани су у закуп, па су због тога локали мењали имена. Преко пута ваге била је општинска поткивачница, а поред ње санитарни чворови. Са источне стране је била ковачка радња, а иза још и кафана “Женева”. Са западне стране била је велика кафана”Централ” у којој је била сала са билијаром, као и бина на којој су гостовали путујући глумци. Ту је одржан и први бокс меч у Аранђеловцу.
Од трга су Кубршницу премошћавала два дрвена моста која су водила у приватна дворишта у којима су биле магазе и магацини за смештај откупљене пшенице, сувих шљива и др. Трг је са Ђунисом повезан бетонским мостом. У прошлости је овај трг био најживљи петком, јер је тог дана био пијачни дан у Аранђеловцу. Из околних села су сељаци довозили на продају пшеницу, кукуруз, воће, поврће…, зависно од сезоне. Роба је излагана на калдрми и на неколико тезги.
Некадашњи изглед занатске чаршије. 
У родним годинама пијац је до саме зиме био препун каната испуњених сувим шљивама, које су извожене у Пешту, Беч, Минхен, чак и до Шведске. Гајење шљива, њихово сушење и трговина сувим шљивама биле су делатности које су упошљавале велики број људи у то време. Извоз је био на врло завидном нивоу и врло организован.
У углу пијачног простора подигнута је гранитна чесма (иста таква постоји испред зграде Скупштине општине и код паркића основне школе). Чесма је изведена у тесаном буковичком граниту и ограђена кованим гвожђем. Вода на чесми је доведена из каптираног извора реке Кубршнице. Водовод је пројектовани изграђен од стране руских емигрантских инжењера. Чесма је једна од претеча каменорезачких умећа, који су као занат донели италијански каменоресци – породица Комели, чији су потомци сада већ стари Аранђеловчани. Каменоресци породице Комели и каменоресци са Венчаца су учинили да овај крај постане један од водећих у том занату у Србији. И данас има велики број ових занатлија уопштини Аранђеловац.
На простору пијаца била је и аутобуска станица за Београд, а живу атмосферу су употпуњавали и продавци пецива и производа од шећера. Сви локали и трговине били су оријентисани ка пијацу, јер је ту било највише потенцијалних муштерија.
Пре другог светског рада на тргу су путем добоша саопштаване наредбе и саопштења општинских власти, на њему су одржавани политички скупови, прослављане изборне победе… За време другог светског рата на тргу су излагана тела погинулих родољуба, ради препознавања или застрашивања народа, о чему сведочи спомен плоча. После рата вага је преправљена у музеј, који је радио неколико година док није измештен у парк Буковичке бање.
У источном делу трга била је зграда Врбичке општине, касније вароши Врбица и вароши Аранђеловац. Касније је општина пресељена у нову зграду на левој обали потока Јелинац. Зграда са локалима на левој обали Кубршнице срушена је 1949. године. Око 1953-1955. стара пијаца је претворена у бензинску пумпу. Према неким казивањима терен је био доста подводан и имао је доста глине, па је уочено да је зграда ваге била на дрвеним шиповима. Поплава из 1969.године је оштетила неке објекте, па је након тога извршена реконструкција.
Археолошка налазишта
Пећина Рисовача
Пећина Рисовача је археолошки локалитет, утврђен за непокретно културно добро 1954. године, а 21. јула 1983. год. на основу одлуке Владе Републике Србије категорисан као културно добро од великог значаја (“Сл. гласник СРС” 28/83). Пећина Рисовача је истовремено проглашена за споменик природе.
Пећина Рисовача представља веома значајан локалитет са аспекта археолошких, палеонтолошких и спелеолошких карактеристика и вредности. Пећина се налази у непосредној близини Аранђеловца, на територији села Врбица. Дугогодишња археолошка ископавања на овом локалитету потврдила су да је пећина од изузетне културно – историјске вредности. Бројна камена и коштана оруђа, остаци палео флоре и фауне, силексна оруђа, сврставају ову пећину у горњи палеолит што указује на станиште палеолитских ловаца у њој.
Културна добра
Споменици културе
Црква Св. Арханђела Гаврила у Врбици
Црква Св. Арханђела ГаврилаЦрква Арханђела Гаврила у Аранђеловцу, решењем Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу бр. 337/1 од 19.маја 1976.године, утврђена је за непокретно културно добро и има својство споменика културе. Налази се на кп.бр.4214 КО Аранђеловац у власништву Српске православне цркве, а заштићена околина припада поменутој катастарској парцели. Црква је саграђена 1859. и једна је од најлепших ктиторских грађевина Књаза Милоша Обреновића, поседује високу архитектонску и уметничку вредност. Књаз Милош је у тадашњој Врбици, по наговору митрополита Михајла, на дан убиства одлучио да изгради три цркве Покајнице. Једну у Г. Милановцу, другу у Жабарима а трећу у Врбици. Милошева жеља је била да се црква посвети Арханђелу Гаврилу а да се топоним Врбица преиначи у Аранђеловац. Исте године Милош ангажује мајстора Наумовића и излаже му план цркве. Зидана је у псеудороманском стилу са барокним звоником попут наших војвођанских храмова. Градња је започета 1860. а завршена 1863. године, и у ту сврху коришћен је камен из мајдана села Кљештевице, лак за обраду, са природним нијансама разних боја и врло акустичан. Те године освећен је антиминс, као и сама црква од стране митрополита српског Михаила. То је једнобродна грађевина са три апсиде и звоником на западној страни. Сазидана је опеком, споља обложена правоугаоним каменим блоковима, унутра малтерисана и без живописа, са вредним иконостасом у класицистичком стилу. Изради иконостаса посвећена је посебна пажња, и он представља један од првих самосталних радова Николе Марковића. Припада сведеном типу и инспирисан је иконостасом Саборне цркве. У првом светском рату црква је била претворена у болницу, а након повлачења српске војске, аустроугари су скинули и однели са цркве сва три звона.
Зграда старог Општинског суда
Зграда старог Општинског суда, у улици Књаза Милоша бр. 74, је одлуком СО Аранђеловац бр. 06-221/81-07 од 23.октобра 1987.године проглашена занепокретно културно добро – споменик културе. Налази се на кп.бр.316/1 КО Аранђеловац, у друштвеној својини (данас у општинској својини). Границу заштићене околине овог културног добра чине спољне границе припадајуће катастарске парцеле. Ово је једини сачувани објекат јавног карактера у Аранђеловцу који сведочи о историјском развоју из варошице у град. Осим тога, објекат је вредно и постојано градитељско наслеђе са стилским карактеристикама јавних зграда тога времена. То је спратна зграда чија је главна фасада доста разуђенија од осталиху уличном низу. Иако најдужа, она је нижа од претходне две зграде јер нема високи тавански простор нити подрум са уличне стране. На спрату се ритмично смењују правоугаони прозорски отвори, а њихов ритам и распоред прате плитко засведени прозорски отвори у приземљу. Испод кровног венца се под утицајем неороманике смењују различи титипови декоративне пластике. Из дворишта су касније дозидана још два (1910) крила са тремовима и лучним отворима.
Вила “Караџић” у Буковику
Вила “Караџић”Објекат ’’Вила Караџић’’, одлуком СО Аранђеловац бр. 06-222/87-01 од 23. октобра 1987. године проглашена је за непокретно културно добро – споменик културе. Налази се на кп. бр. 2996 КО Буковик, у друштвеној својини (данас државна својина). Границу заштићене околине овог културног добра чине спољне границе припадајуће катастарске парцеле. Ову прелепу вилу саграђену тридесетих година 20. века пројектовао је архитекта Андреја Папков, руски избеглица. Назив Виле Караџић потиче од првог власника, директора Народног позоришта у Нишу. Састоји се од сутерена, приземља и једног спрата, а представља интересантну комбинацију стилова: средњевековног замка и елемената (прозора – трифора, оџака, терасе) моравске архитектуре. Најинтересантније су урађени централни улаз и кула – видиковац. Бифоре, трифоре и сви лучни отвори оплаћени су квадерима тесаног камена – гранита. Фасада је претежно беле боје, али има и сивих делова, и површина грађених од црвене опеке. Објекат је значајан као вредно градитељско наслеђе са богатом фасадном пластиком, и на прави начин уклопљен у амбијент сопственог дворишног парка, а затим и у парк Буковичке бање.
Зграда старе поште у Ул. Књаза Милоша бр. 72
Зграда старе поште, у улици Књаза Милоша бр.72, је одлуком СО Аранђеловац бр. 06-93/91-01 од 27.06.1991. године проглашена за непокретно културно добро – споменик културе. Налази се на кп. бр. 2776 КО Аранђеловац, у друштвеној својини. Границу заштићене околине овог културног добра чине спољне границе припадајуће катастарске парцеле. Објекат, поред историјског значаја за развој ПТТ саобраћаја има и значај као вредно градитељско наслеђе градске архитектуре. То је спратна зграда правоугаоне основе, са високим приземљем и таванским простором. Четвороводна кровна конструкција покривена је бибер црепом, а снажно изражена групација димњака у централном делу габарита доприноси визуелном заокружењу силуете објекта. Представља класичан тип грађанске архитектуре са елементима пластике, шпалетни окопрозора и врата, и са израженом пластиком рустике у сокленом делу. Отвори сусиметрични и модуларно постављени на централној фасади, пет правоугаоних отвора на спрату којима одговара пет узаних таванских отвора. На бочној фасади сачињен је оригинални прозор са декоративном обрадом у малтеру.Спрат је од приземља одвојен узаним венцем, док је кровни венац јаче изражен. Бочне фасаде, према попречној улици и дворишту имају једноличан ритам прозора. Познато је да је у Аранђеловцу 1872. постојала пошта па се предпоставља да је ова зграда у то време била завршена.
Окућница Илије Милошевића у Ул. Занатској бр. 65
Окућница Илије Милошевића представља типичну сеоску целину из 19. века, а утврђена је за непокретно културно добро-споменик културе одлуком СО Аранђеловац бр. 160 од 16.03.2007. године. Налази се на улазу у Аранђеловац, из правца Тополе са десне стране. У пространом дворишту сачувано је седам објеката првобитне окућнице: стара кућа, новија кућа, вајат, млекар, магаза, кош и бунар. Испред млекара налази се столетни орах, а у делу крај старе куће неколико стабала четинара.
Стара кућа је централни објекат у оквиру домаћинства. грађевина је постављена на равном терену на плитким темељима од камена. Зидана је у камену и кречном малтеру. Спољни зидови окречени су у окер тону, а унутрашњи у бело. Кров је четвороводан, блажег нагиба, покривен ћерамидом. Стерха је умерено напуштена са обрађеним роговима. У унутршњости простор је подељенна три дела: “кућу” са накнадно зазиданим огњиштем, соба и помоћна просторија која је некада служила као стаја за стоку.
Вајат је смештен између старе и нове куће. Подзидан је високим темељним зидом на делу према старој кући, где је терен у знатном нагибу. Грађен је од масивних храстових брвана која су на крајевима “ућертана”. На прилазној страни има простран и дубок трем, са два орнаментисана храстова стуба. Кров је четворосливан, блажег нагиба, кровни покривач бибер цреп.
Млекар је постављен на плитке темеље од ломљеног камена. У основи је квадратна грађевина, са зидовима од брвана. У доњим зонама, све до половине висине објекта, зидови су од хоризонтално слаганих брвана, на угловма”ућертаним”. Горње делове зидова чине посебно засечене даске, ради проветравања. Кров је четворосливан, а кровни покривач ћерамида.
Кош је издужене основе, подзидан високим темељним зидом од камена са тумбасом. Читаву грађевину чини конструкција греда, стубова и косника. Кров је на две воде, покривен црепом.
Магаза је нешто издвојена од осталих објектата, постављена на равном терену. У основи је превоугаона грађевина, подигнута на високи темељни зид од ломљеног камена. Грађена је од брвана, са конструкцијом стубова, греда и косника. Зидови су јој од храстових брвана, сложених између стубова у хоринзонталном низу. На прилазној страни зграде је простран трем, са два слободна храстова стуба. Са једне стране зграде је саграђена нека врста надстрешнице која је служила за остављање кола и алата. Кров је четвороводан, кровни покривач ћерамида.
Нова кућа саграђена је 1917. године, зидана је од опеке, са малтерисаним и у два тона окреченим зидовима. Постављена је на косом терену па је део на косини подзидан високим темељним зидом од камена и ту је саграђен подрум. Над подрумом су две собе и предсобље. Кров је четвороводан, полустрм, а кровни покривач бибер цреп.
Бунар се налази непосредно изнад млекара. Дубок је 12 метара, обзидан каменим блоковима. На бунару је сантрач грађен од дасака у доњој зони, а горњи део је затворен накованим лајснама.
Спомен-костурница из Првог светског рата
Спомен костурница страдалим у првом Светском рату, налази се са десне стране пута за Лазаревац, на кп. бр. 1475/2 и 1478 КО Аранђеловац, у друштвеној својини. Одлуком СО Аранђеловац бр. 06-140/92-01 од 29. октобра 1992. године овај споменик је проглашен за непокретно културно добро – споменик културе. Границу заштићене околине овог културног добра чине спољне границе припадајуће катастарске парцеле. Овај монументални споменик посвећен српским и аустроугарским ратницима погинулим у Првом светском рату, подигнут је 1933/38. године. Састоји се од крипте и капеле у виду пирамиде са крстом на темену, са засведеним отвором затвореним гвозденом решетком и окренутим ка прилазном степеништу. Пирамида је издигнута над над постољем испод којег је костурница. Цео споменик је монументално схваћен, архитектонски лепо обликован и солидно изведен од сивих гранитних квадера. Унутршњост капеле је декорисана зидним сликарством са ликовима средњевековних владара и херувима. Спомен – костурница је значајно градитељско наслеђе и историјски белег за сећање и опомену на протекле ратове и страдања која рат носи са собом.
Зграда у Ул. Књаза Милоша бр. 22
Зграда у улици Књаза Милоша бр. 22, је одлуком Владе Републике Србије, бр. 633 – 6872/2001 – 13 од 17. јула 2001. године проглашен за непокретно културно добро – споменик културе. Границу заштићене околине овог културног добра чине катастарске парцеле бр. 4301/1 и 4302/1 КО Аранђеловац, као и улични профил улице Књаза Милоша и улице Душана Дугалића наспрам поменутих катастарских парцела, у приватној је својини. Објекат је значајан као карактеристичан пример неокласицизма у Аранђеловцу који је утицао на формирање градског амбијента. Ова угаона зграда саграђена каменом, опеком и армираним бетоном, настала је тридесетих година 20. века као стамбено – пословни објекат. Састоји се од делимичног сутерена, приземља и поткровља. Пластичност фасада постигнута је израдом орнамената у неокласицистичком стилу који су знатно утицали на формирање градског амбијента Аранђеловца. Хоризонталност је остварена кордонским венцем који дели зграду на две зоне. Спратна зона садржи прозорске отворе са вишеструко профилисаном надпрозорском гредом и са по два плитко обрађена пиластра која фланкирају прозоре са обе стране. Мањи пиластри представљају стилизацију дорског типа, а већи коринтског. Приземље се завршава кровним венцем, изнад кога је богато декорисана атика са истакнутим централним делом где се налази прозор поткровља. Атика заклања вишеводни кров покривен бибер црепом. Зграда представља изузетан и добро очуван пример грађанске архитекутре тога времена у Србији.
Црква Св. Арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику
Црква Св. Арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику, решењем Владе Републике Србије бр. 71/94 од 06. децембра 2005. године, утврђена је за непокретно културно добро и има својство споменика културе. Налази се на кп. бр. 3640 (црква) и 3637 (спомен чесма) КО Аранђеловац, у државној својини, а заштићена околина припада поменутој кп. Црква је подигнута 1832. године на темељима раније средњевековне цркве и на месту на коме је 1804. прота Атанасије Буковички извршио заклетву над Карађорђем и његовим устаницима да се у Орашцу подигне Први српски устанак. Црква је после устанка спаљена аверници су је обновили за своје потребе. То је једнобродна грађевина димензија 6/18м, са издвојеном полигоналном апсидом на источној страни и накнадно уграђеним звоником, зидана у камену, ојачана луцима и засведена. Кровна конструкција прекривена је лименим таблама. Једноставни ритам фасадне обраде нарушен је плитком рељефном орнаментиком испод кровног венца, изведеном у малтеру. Иконостаса представља рад познатог пожаревачког сликара Живка Павловића, који је половином 19. века радио на многим црквама у овом делу Србије. Његово сликарско умеће није било на завидном уметничком нивоу, што се добро види и на Буковичким иконама. Ликови на овим иконама доста су примитивно рађени са грубим и пренаглашеним цртама лица, лоших пропорција. Боје су сирове и интензивне. На северном зиду цркве налази се спомен плоча која сведочи о важном историјском догађају везаном за проту Атанасија Буковичког. Спомен чесма на улазу у порту је такође од великог историјског значаја за овај крај. Направљена је 1927. године за време краља Александра И Карађорђевића, од камених блокова, а у спомен устаницима и палим ратницима у ослободилачким ратовима Србије 1912 – 1918. године.
Просторно културно-историјске целине
Парк Буковичка бања
Парк ’’Буковичка бања’’ је одлуком СО Аранђеловац бр. 06-16/89-01 од 27.01.1998.године, проглашен за непокретно културно добро – просторна, културно историјска целина. Налази се на кп. бр. 1934 КО Аранђеловац, у друштвеној својини. Граница заштићеног културног добра иде: од раскрснице улице Мишарске, делом улице Мишарске, спољном ивицом кп.бр. 1854, 1856, 1858, 3528, 3578 и 3577, наставља се улицом до раскрснице са улицом Илије Гарашанина, улицом Илије Гарашанина до раскрснице са ул. Војоводе Путника и дуж улице Војводе Путника. Комплекс овог културног добра чини парк’’Буковичка бања’’ са изворима минералне воде ’’Ђулара’’, ’’Топлара’’, ’’Књаз Михајло’’ и ’’Победа’’. Вредни објекти унутар површине парка су:
- зграда хотела ’’Старо здање’’
- зграда ’’Павиљон Књаза Милоша’’
- зграда хотела ’’Шумадија’’
- зграда РХ Завода ’’Буковичка бања’’ са отвореним и затвореним купатилом,
- зидана капија испред улаза у ’’Старо здање’’
- збирка о 64 скулптуре настале у периоду од 1960 – 1987. године, а које су наведене у списку уз одлуку о проглашењу.
Комплекс Парка ’’Буковичка бања’’ је значајна просторна културно историјска целина са високим вредностима простора, амбијента, скулптура и монументалним објектима градитељства.
1 / 4
ДОБРА КОЈА УЖИВАЈУ ПРЕТХОДНУ ЗАШТИТУ
Објекти
Стара Врбичка школа у Ул. Занатској бр. 82
Стара Врбичка школа, у улици Занатлијској бр. 82. налази се на кп. бр. 2507, КО Аранђеловац, у друштвеној својини. Заштићена околина обухвата део улице Партизанске са путним профилом и левим тротоаром, кп. бр. 2507, кп. бр. 2508/2 идео кп.бр. 2508/1 који се граничи са кп. бр. 2507 по дубини од 8м до изграђеног објекта. Објекат, поред значаја за развој школства у овом крају, има значај као вредно градитељско наслеђе. Предсатвља слободно стојећи објекат квадратне основе са сутереном испод целог приземља и четвороводним кровом покривеним бибер црепом и са надзидком. У ентереијеру нема декорација а фасаде су обрађене упрошћеном фасадном пластиком са наглашеним угаоним пиластрима и кровним венцем. Подигнута је крајем 19. века за потребе тадашње Врбичке општине, а до Другог светског рата радила је као основна школа, а данас су у њој смештене просторије Месне канцеларије. Представља реткост као очувана стара школска зграда и као место где се развијала државна администрација крајем 19. и почетком 20. века.
Зграда старе железничке станице
Зграда Железничке станице, пруга и зграда Железничке станице грађени су сукцесивно током деведесетих година 19. века а завршени су 1904. год. Као и остале железничке зграде тога доба грађена је типски и по обрасцима преузетим са запада. Била је од изузетног значаја за повезивање ове области са главним балканским саобраћајницама, и незаобилазан фактор у систему рудне експлоатације у чију је сврху и изграђена. Технички и функционално је задовољавала све потребе свога времена. Зидана је опеком старог формата. Фасадна платна су омалтерисана и делимично обогаћена скромном декоративном пластиком са геометриским мотивима, адвоводна кровна конструкција покривена бибер црепом. Стилски, припада низу утилитарних објеката грађених по обрасцу са Запада., скромне пластичне декорације, насталих на нашим просторима у последњим деценијама 19. и првим деценијама 20. века.
Зграда “Ново Здање” – Венац слободе
Зграда “Ново Здање” – Венац Слободе, настала је крајем 19. века у стилу грађанске архитектуре као еклектична грађевина релативно раскошне фасадне обраде у којој доминирају класични и неоренесансни архитектонски мотиви. Снажно изражена рустика на сокленом односно парапетним делу приземља каои примена камених блокова дају јасно рашчлањење фасаде по хоризонтали, док је вертикалност наглашена богато декорисаним прочељем са доминантним главним улазом. Дебљина зида на угловима уличне фасаде као и код улазне партије је већа за 12цм, тако да се на фасади јасно истичу три испуштена дела, бочни и централни. Богато орнаментисани фризови испод стрехе дају фасади разиграност и употпуњују општу слику пластике. Ризалит чини склоп кровног венца и оквири прозора горње етаже са стилским карактеристикама присутнимна луксузним грађевинама тога доба. Објекат је у дворишном делу мање репрензетативан, али и тај део има извесне квалитете што се огледа у конструктивном захвату, лукови на пример, као и велика тераса. У току свог стогодишњег постојања објекат је често мењао функцију (имала улогу хотелске зграде да би потом постала Општинско седиште) као и форму, па је евидентно неколико етапа у адаптацији и доградњи. Све то није утицало на архитектонске иликовне квалитете уличне фасаде која је уз мање интервенције на подрумском делу око прозорских портала, остала аутентична. У просторној групацији тог градског подручја доминира складном архитектуром, положајем и споменичким вредностима. Формирана као слободни габарит, са симетричном диспозицијом главне фасаде окренуте ка прилазном платоу са којим чини јединствен ансамбл. Изузетан пример градитељства тога доба који истовремено говори о естетском вредновању тадашње грађанске класе.
ВАЛОРИЗОВАНИ ОБЈЕКТИ И ПРОСТОРИ
Објекти градитељског наслеђа
Зграда у ул. Занатлијској бр 1а
Зграда у улици Занатлијској 1а, спратна слободно стојећа грађевина скромније фасадне обраде. Њена хоризонталност је постигнута како венцем који дели зграду у две етаже, тако и појасевима црвене опеке у сокленом делу. Вертикалност је, са друге стране наглашена испадима камених блокова који симулирају плитке пиластре. Плитко рељефна декоративна пластика резервисана је искључиво за пределе око правоугаоних прозорских окана, симетрично распоређених на обе етаже. Представља занимљив пример градске архитектуре првих деценија 20. века.
Кућа Митра Плужатовца у ул. Краља Александра бр. 1
Кућа Митра Плужатовца у улици Краља Александра бр.1, спратна зградана углу улица књаза Милоша и Краља Александра. Једноставне фасадне обраде са четири лучна прозора на спрату према улици Краља Александра и шест правоугаоних, распоређених у подједнаком размаку, на другој дужој фасади. Спрат је некада имао стамбену функцију а у приземљу је била продавница и станови за шегрте. Настала је у другој половини 19. века.
Зграде у ул. Краља Александра бр. 28, 37 и 39
Зграде у улици Краља Александра бр. 28, 37 и 39, низ грађевина насталих у првим деценијама 20. века, различитих стилских претензија које се крећу у широком архитектонском луку, од академизма са почетка прошлога века, преко сецесије до каснијих неотрадиционалних израза.
Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 1, 3 и 5
Зграде у улици Књаза Милоша бр.1, 3 и 5, низ грађевина из треће и четврте деценије 20. века зиданих у стилу еклектичне мешавине градитељских праваца својственим градској архитектури тога времена. Једноставне правоугаоне основеи скромне фасадне обраде, изузев угаоне зграде на почетку низа, која има полигонално решење и испад на главној уличној фасади у виду терасе са балустрадама.
Двојна зграда у ул. Књаза Милоша бр. 36/38
Саграђена је средином 19. века и типичан је представник градске старобалканске архитектуре. То је спратна грађевина, малих димензија, са комбинованом стамбено-пословном функцијом. Спратни део коришћен је за становање, а у приземљу су трговине. Улаз у стамбене просторије је из дворишта. Најкарактеристичнији део је “еркер” изнад приземља који носи један дрвени стуб са “јестеком” постављен на средини. Прозорски отвори на спрату, укупно четири, распоређени су по два, што упућује да су на спрату са улице две просторије. Највећи део старе столарије је очуван. Фасада спрата нема никаквих украса. Кровни покривач-ћерамид је замењен фалцованим црепом.
- Зграда у ул. Књаза Милоша бр. 10
- Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 23, 27, 29 и 31
- Зграда у ул. Књаза Милоша бр. 56
- Зграда у ул. Књаза Милоша бр. 78
- Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 180
- Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 255
- Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 275
Зграде у улици Књаза Милоша бр. 10, 23, 27, 29, 31, 56, 77, 78, 180, 255, 275, низови и појединачне зграде настале у првој половини 20. века, грађене у широком спектру стилских израза обједињених у једну еклектичну урбанистичку форму где се стилови смењују без дефинисаног правила. Правоугаоних, ретко полигоналних основа, скромније декорисаних махом плитко рељефних фасада ,ређе у пуној пластици. Углавном је реч о више наменским варошким зградам пословно – стамбеног, али и јавног карактера, као и једно фамилијарним стамбеним бањским вилама.
Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 66 (Кућа Др. Стојановића), бр. 68
(Прекићева кућа) и бр. 70 (Кућа Филипа Савића)
Кућа др. Стојановића у улици Књаза Милоша бр.66, Спратна зграда са балконом, чија је вертикалност постигнута плитким издељеним пиластрима у четири зоне, а хоризонтални кровни и међуспратни венци деле ову грађевину на два дела. Богатство декорације уличне фасаде остварена је лучно за сведеним прозорским окнима на обе етаже. Њихову симетричност нарушава балкон веома богато израђен од гвожђа, над засведеним свечаним улазом у приземљу, који истовремено представља својеврсну особеност зграде. Зграда је завршена 1882. године и од тада су у њој боравиле бројне знамените личности, најпре из куће Обреновића, касније за време Колубарске битке и краљ Петар, који се потом навраћао 1921. године за време лечења у Бањи.
Прекићева кућа у улици Књаза Милоша бр. 68, Настала је у другој половини 19. века. Спратна зграда веома једноставне фасадне обраде, без икаквих украса и са четири прозорска отвора на спрату, а улаз у стамбени део куће је из дворишта. Она је нижа од свих суседних зграда. Улична фасада је и на спрату и у приземљу претрпела измене. Највероватније да су прозори на спрату имали крила која су се отварала споља. У приземљу су данас модернизовани отвори, по свој прилици на месту некадашњих капака. Представља тип грађевине једноставне форме са елементима народне архитектуре, уочљивим не само наглавној фасади већи у унутрашњем распореду.
Кућа Филипа Савића у улици Књаза Милоша бр. 70, спратна зграда са надвишеним таванским простором и подрумом. То је угаона грађевина, са једне стране наслоњена на кућу бр.68, а са друге слободна, ка попречној улици. На главној уличној фасади, на спрату су четири лучна прозорска отвора са крилима која се отварају споља, док су они у приземљу правоугаони и сваком од њиходговара узани правоугаони тавански отвор са украсима од гвожђа. У приземљу је једна велика засведена просторија а испод подрум са два већа отвора према улици. На спрат се улази из дворшта преко степеништа са подестом над подрумским улазом. Старија је од куће др.Стојановића.
Зграде у ул. Књаза Милоша бр. 77 и бр. 79/81 (Стара апотека)
Стара апотека у улици Књаза Милоша бр.79/81, приземна зграда која је према казивању мештана настала 1900. године као објекат двојаке функције, стамбене и пословне (апотека). Ове њене особине су се одразиле и у фасадној обради, на шта најбоље указује велика засведена капија у средини која раздваја пословни од стамбеног дела. На главној фасади су два прозора обрађена као једна целина, док трећи изнад правоугаоног надпрозорника има полукружни венац, они наглашавају стамбени део зграде. Излог и врата апотеке такође чине целину. Просторија апотеке је над подрумом и на вишем нивоу од улице.
Вила у ул. Илије Гарашанина бр. 28
Вила у улици Илије Гарашанина бр.28, данас зграда Поште, представља интересантно решење бањске архитектуре. Једноставне правоугаоне основе алиса необичним полукружним анексима на бочним фасадама. Богато разигране кровне површине и мала затворена веранда на прочељу, говоре о њеном одмаралишном карактеру.
Вила “Милетић” у ул. Надежде и Растака Петровића бр. 11
Вила Милетићу улици Надежде и Растка Петровића бр.11, једна од ретких очуваних предратних вишеспратних породичних вила, изразито масивне аликвалитетне градње. Једноставна симетрична грађевина квадратне основе изломљених кровних равни. Изузетак представља тераса на прочељу изнад главног улаза која почива на масивним стубовима.
Виле у ул. Мишарској бр. 11 (“Анка”) и бр. 13
Вила “Анка” у улици Мишарској бр.11, спратна фамилијарна вила изразито модерног решења јединственог у предратном периоду и за веће средине. Својом безорнаменталном фасадом и волуменом читавог корпуса грађевине, сврстава се у породицу грађевина модерне архитектуре интернационалног стила. Анекс у виду нове кућице у потпуности је нарушио првобитни концепт.
Вила у улици Мишарској бр.13, изразито масивна и квалитетно грађена спратна вила једноставне основе али изузетно разиграних кровних површина које дају идентитет њеном архитектонском концепту. Прозорска окна различитих судимензија и пропорција, са дрвеним шалонима и решеткама од кованог гвожђа који казују о њеном карактеру летњиковца.
Вила у ул. Хиландарској бр. 4
Вила Капетановићу улици Тањуговој бр.4, саграђена је пре Другог светског рата као породична једнофамилијарна вила партерног типа. У стилском погледу прати традиционална архитектонска решења изузев нешто разиграније кровне површине. Значајна је по догађају из 1944. године када је са овога места Тањуг обавестио свет да је Југославија ослобођена, о чему сведочи и мермерна табла са натписом.
Вила “Капетановић ” у ул. Војводе Путника бр. 4
Вила “Капетановић” у улици Војводе Путника бр. 4, саграђена је пре Друго гсветског рата као породична једнофамилијарна вила партерног типа. У стилском погледу прати традиционална архитектонска решења изузев нешто разиграније кровне површине. Значајна је по догађају из 1944. године када је са овога места Тањуг обавестио свет да је Југославија ослобођена, о чему сведочи и мермерна табла са натписом.
Амбијенталне целине
Улица Јадранска
Амбијентална целина у Јадранској улици, представља блок плански грађених, типских објеката бањског карактера из прве половине 20. века, без одређених стилских претензија. Једноставних основа али са јако разиграним кровним површинама. Представља занимљиво урбанистичко решење свога доба.
Трг “Венац слободе”
Налази се испред зграде “Новог Здања” и нове зграде Општине, а обухвата прилазну саобраћајницу кружног тока, са алејом четинара, као и Споменик страдалим ратницима у ратовима 1912 – 1918. године на самој улазној партији.
Спомен бисте и спомен обележја
Овој категорији припадају споменици, спомен бисте, спомен плоче, спомен чесме и остала обележја евидентирана код Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу. Ова спомен обележја посвећена су претходним ратовима и другим значајним догађајима и истакнутим личностима из прошлости Аранђеловца.