Упоредо са развојем варошице изграђен је балнеонасеобински део Буковичке бање. На месту где је данас парк и извори киселе воде, биле су баруштине. У четвртој деценији XIX века све до 1835. год. на простору извора киселе воде није било ничега сем чајира где се стока напасала. Године 1835. на месту старог извора, касније извора „Књаз Милош“ направљен је извор за пијење воде. На извору је постављена „стублина“ (велика лула од дрвета) чиме је извршена прва каптажа извора. Следеће 1836.год. Фридрих Хрусцханер је извршио прву квалитативну анализу минералне воде.
У бањи 1846. год. подигнуто једно „правитељствено здање од 6 соба“ као прихватилиште за болеснике, а отворена је и једна „угодна механа“.
У 1849.год. купљено је земљиште на коме су обележене стазе и засађено је дрвеће, уређен је и нов извор, касније назван „Књаз Михаило“ и купатило „талпара“ које је имало базен са хладном киселом водом.
У 1856.год. подигнут је парк, а 1858.год. изграђен је и смештај за госте који су ту долазили да се лече.
За време Кнеза Михаила Обреновића почела 1860.год. балнеонасеобинска изградња и уређење. Поред купатила „талпара“ подигнуто је и купатило „ђулара“ 1861.год.
Обраћајући посебну пажњу Буковичкој бањи, Кнез Михаило је 1862.год. подигао конак у коме је одседао за време свог боравка у бањи.
Године 1865. отпочела је изградња велелепне зграде „Старо здање“ која је завршена 1868.год. Зграда је подигнута на узвишици северног дела парка окренута фасадом према Букуљи, која је тада била између села Буковика и Аранђеловца и имала је 54 гостињске собе.
Изградњом „Старог здања“ подигнуто је и парно купатило које је потпуно инсталисано у периоду од 1868. до 1870. год., што је Буковичку бању сврстало у најбоља балнеотуристичка насеља Србије тог времена.
Изградња и уређење Буковичке бање настављена је све до Првог светског рата. Буковичка бања 1907. год. добија атрактиван хидротермални павиљон подигнут над извором „Књаз Милош“. Уређење овог извора омогућило је увећану експлоатацију стоне минералне воде са којом се отпочело јоš 1863. год.
Од 1930. год. Буковичка бања је припала Дунавској бановини и додељена на управу штедионице Дунавске бановине, која ју је уређењем уздигла на ранг бање европског гласа.
У 1935. год. отворен је извор термалне воде. Тада је каптиран и извор Кубршница за аранђеловачки водовод.
Током 1938. год. завршена је изградња затвореног модерног купатила. Градио се хотел Шумадија и реконструисан је бањски парк. Буковичка бања је у овом периоду увршћена у важна југослаовенска природна лечилишта и туристичка места.
Прво флаширање минерлне воде на територији Србије отпочело је 1863. год. у Буковичкој бањи.